Obrazloženje predloga nacrta Zakona o lobiranju

Lobiranje kao profesija današnjosti sve više zaokuplja pažnju kako stručne tako i celokupne javnosti. Lobiranje kao način ostvarivanja uticaja je oduvek postojalo u različitim oblicima, zavisno od stepena civilizacijskog razvoja društva. U današnjem pravnopolitičkom okruženju potpuno je prirodno da svaki građanin ima pravo da na određeni način učestvuje u formulisanju politike svoje države. Njegov uticaj se ostvaruje na različite neposredne i posredne načine, između ostalog i kroz razgovor sa izabranim predstavnicima vlasti. Drugim rečima, građanin u savremenom svetu ima mogućnosti uticaja na javno odlučivanje. Širenje svetskih tokova i liberalna doktrina stvorili su sistem u kome se ni pojedinac ni kompanije ne ustručavaju od mešanja u proces odlučivanja i uticaja na donosioce odluka. Iz ovoga se može zaključiti da se lobiranje pojavilo u trenutku kada su pojedinci i organizacije shvatili da ukoliko žele da ostvare svoje interese, moraju preduzeti i određene korake.

Imajući u vidu izazove koji stoje pred našim društvom u kontekstu pridruživanja Evropskoj uniji, lobiranje će ubrzo postati jedan od nezaobilaznih načina koji mogu pomoći u pozicioniranju i prisustvu naše države u međunarodnim institucijama, zaštiti nacionalnih interesa i realizaciji poslovnih projekata.

U razvijenim demokratskim državama sa visokom političkom kulturom i jakim demokratskim institucijama, profesionalno lobiranje predstavlja legitimnu i uobičajenu aktivnost koja se pre svega, sastoji od zastupanja interesa. Veliki broj zemalja je ove aktivnosti regulisao vladinim uredbama, skupštinskim pravilnicima i sl. (Danska, Francuska, Nemačka, Irska, Velika Britanija i dr.), a jedan manji broj država je odlučio da ovu oblast zakonski reguliše ( Sad, Kanada, Poljska, Mađarska, Litvanija). SAD i Kanada imaju najrazvijenija formalna pravila i propise. Na nacionalnom nivou u Evropi, Nemačka i Velika Britanija imaju formalna pravila i propise, ali ove dve zemlje prate različite strategije. U Nemačkoj, formalna pravila o lobiranju su uključena u Pravilnik Bundestaga. U Velikoj Britaniji, nasuprot tome, pristup je zasnovan na regulisanju onih koji se lobiranju, a ne na regulisanju lobista. U državama gde neformalne pravila i konvencije i dalje nose prevagu, pitanje formalnijeg regulisanja aktivnosti lobista se sve više penje na skali političkog dnevnog reda. Politički skandali koji potresaju neke države naglašavaju nepropisan uticaj određenih interesnih grupa u odnosu na donosioce odluka i javno odlučivanje. Kao posledica toga javlja se veći javni i politički pritisak koji zahteva formalnije propise ove oblasti.

Zbog čega je Društvo lobista Srbije odlučilo da predloži državnim institucijama da se ova oblast zakonski uredi a ne podzakonskim aktima?

Postoje tri razloga:

Prvi razlog jeste to što smatramo da u zemljama koje prolaze kroz društveno-privrednu tranziciju, u kojima tek predstoji trasiranje puta za razvoj jakih demokratskih institucija i gde još ne postoji dovoljno izgrađena svest o poštovanju pravila, ova oblast se mora urediti zakonom, jer će se na taj način profesija lobiste dodatno osnažiti i ojačati. Svest o angažovanju lobiste i poštovanje procedure lobiranja mora imati zakonsku podlogu da još jednom pošalje jasan signal svim budućim učesnicima procesa lobiranja da u državi Srbiji postoje jasna pravila i sankcije.

Drugi razlog zašto je potrebno putem zakona urediti ovu oblast jeste potreba države Srbije da pošalje nedvosmislenu poruku EU da je poput drugih istočnoevropskih zemalja spremna da korupciju u ovoj oblasti potpuno obesmisli, omogućavajući svim zainteresovanim klijentima da na zakonit i transparentan način štite i ostvaruju svoje interese.

Treći razlog leži u činjenici da država Srbija donošenjem ovakvog zakona svrstava sebe u regionalnog lidera, čiji će zakon biti smernica svim državama u regionu, a time će sebe promovisati u ozbiljnog partnera EU u procesu evropskih integracija.

Zašto Društvo lobista Srbije smatra da je potrebno doneti Zakon o lobiranju? Pravila i propisi koji uređuju različite oblasti često se ignorišu. Posle raspada SFRJ, Srbija je istovremeno promenila i politički i privredni sistem, kao i sistem interesnih grupa. U lokalnom društveno-političkom kontekstu nastali su potpuno novi bitni akteri u sveri uticaja: pojedinačni poslovni ljudi, privatne kompanije, poslovna udruženja, mediji i NVO, ali i međunarodne organizacije, multinacionalna lica itd. Posledica ovih sistemskih promena jesu ozbiljni problemi prilagođavanja novim pravilima i institucijama novonastale situacije. Dominiraju neformalne mreže kontakta između prijatelja i porodica. Proces odlučivanja teži da bude tajan i nema transparentnosti. Zvanični sastanci su često manje važni od onoga što se događa pre i posle njih. Bez efektivnog funkcionisanja mehanizama pravila i sankcionisanja koje uvodi Zakon o lobiranju, gore spomenute neformalne mreže često se pretvaraju u oblike političke korupcije, podmićivanja, nepotizma, i sl.

Zakon o lobiranju stoga uvodi jasna pravila i detaljno obrazlaže postupak lobiranja. Sve jači talas zakonskog regulisanja ove profesije podrazumeva registarciju lobista, pravila i kodekse ponašanja, kojih se moraju pridržavati profesionalni lobisti. Na ovaj način se lobiranje iz tamne zone premešta u transparentne okvire koje država kontroliše i nadgleda. U tom smislu, lobiranje predstavlja postupak koji je prilično javan i koji istovremeno u velikoj meri doprinosi razvijanju demokratskih procesa jednog društva, i to kako na unutrašnjem tako i na međunarodnom planu. Zakon o lobiranju predstavljao bi deo šireg pristupa koji preduzima Vlada Srbije ka boljem regulisanju političkog sistema i politike interesnih grupa i obračuna sa korupcijom.

I na kraju, ne manje važno je i korist koji bi ovakav Zakon doneo državi Srbiji u odnosu na EU. Uticaj Evropske unije se svake godine sve više širi i to u najrazličitijim oblastima. Proces donošenja odluka u Evropskoj uniji postaje sve značajniji ne samo za države članice nego i za druge subjekte. Kao posledica ekspanzije značaja i uticaja, u Evropskoj uniji se pojavljuje sve više interesnih grupa, sa jednim ciljem – uticati na donosioce odluka. S tim u vezi, smatra se da je lobiranje na nivou Evropske unije krucijalno ne samo za pozicioniranje već i prisustvo države u međunarodnim okvirima. Imajući ovo u vidu, država Srbija bi potpomažući profesiju lobiranja stvorila armiju dobro opremljenih svojih lobista koji bi radili u korist državnih interesa na međunarodnom planu.

Društvo lobista Srbije